Odnos prema Libiji u poslednjih četrdeset godina, posebno Velike Britanije, Sjedinjenih Država i Francuske, nikada nije bio blagonaklon. Štampa i televizija zapadnih zemalja tvrde da su libijski agenti obučavali i finansirali teroriste širom sveta.

Činjenica da je Demokratska stranka izgubila i predsedničke i parlamentarne izbore donosi mnoge izazove jer je DS trebalo da bude politička snaga koja će garantovati stabilizaciju i konsolidaciju demokratije u srpskom društvu.

Nisu samo debeli ljudi danas nepodobni roditelji. Od skora, ni pušači u Britaniji ne mogu da usvajaju decu, jer se smatraju opasnim za dečje zdravlje - tu su astma, rak itd.

Kada intervencija počne, optužbe za američki imperijalizam i evropski neokolonijalizam neće biti daleko. Ta otrovna atmosfera će se zadržati čak i ako zapadne sile uspeju da se suzdrže od kopnene intervencije – a što ni u kom slučaju nije izvesno.

Već dugo, još od početka devedesetih, a posebno odmah posle 5. oktobra, politička elita raspolutila je srpsko društvo na „mi i oni“. Šta ih je rukovodilo da „počine takav greh“ i Srbiju dovedu na rub političke nestabilnosti, otvarajući breše za strane uticaje i ucene kao malo gde na evropskom prostoru?

Nije baš uobičajeno da se u, takoreći, zvaničnim srpskim državnim novinama napada poglavar srpske pravoslavne crkve. A kada se to dogodi baš na Božić, odnosno Badnje veče, onda je reč o pravom i besprimernom skandalu, kakav se nije dešavao čak ni u vreme okupacije.

Pravi ispit će nastati ako taj rat koji je planiran radi zaustavljanja ljudskih patnji počne i sam da ih nanosi. Tada nastupa trenutak donošenja važnih političkih odluka, i tada ćemo videti da li su strategija, misija i politička volja u potpunosti skladne.

Ovaj falsifikat je još grublji i besmisleniji utoliko što ja zaista ne mislim da je nemoguće da gospodin Tadić bude kandidat DS za predsednika vlade, ali svakako ne mislim – niti bi iko normalan to mogao reći – da bi „svako drugo rešenje bilo u velikoj meri nelogično“.

Krajem decembra uhvati me neko zdravlje i Bog zna kako bi se sve to završilo da ne stiže spas od  Deda Mraza, onog za nas zaduženog a u liku premijera Srbije, i njegove izjave da se Sledeće godine u Srbiji neće živeti bolje nego u ovoj!

Pre dvanaest godina, većina zemalja evropske levice podržala je "rat na Kosovu", što je utrlo NATO-u beskrajni put kojim sada nastavlja u ostvarenju ciljeva u Avganistanu. Pošto ništa nisu naučili, mnogi su izgleda spremni za ponavljanje istog performansa.